Narodni poslanik
Gledam na našim posavskim webstranicama, predizborni boj se rasplamsao, pravi naš, neobjektivan, neargumentiran, nepošten, prljav... ono čega nema ni za lijeka, to su programi i ideje. U pravim demokracijama izborna kampanja se vodi oko istine, programa, ideja i sposobnosti - kod nas oko pojedinaca, njihovih fotelja, laži i nacionalno-religiozne podobnosti.
Ma volio sam da je naša "rezervna domovina" Hrvatska na Europskom prvenstvu išla dalje, barem još jedan tjedan vladalo bi primirje na unutarnje-političkom planu, ovako očekujem već od ponedjeljka „demokratski“ boj „prsa u prsa“! Na redu su mino(pod)bacači i „staljinove orgulje“, „čisti zrak u konzervama“ – po glavi birača, ali, ponajbolje, podmuklim, iznenadnim diverzantskim akcijama – po vlastitim formacijama! Još kada se i crkveni propovjednici umiješaju u izbornu tarapanu, kada onako demokratski, "po božjoj volji", na misi, sa oltara, „ispovijede i pričeste svoj stado“, kažu koga Bog preporuča za glasovati, baš kako bi u zapadnim demokracijama bilo nezamislivo i svako ko bi to pokušao izgubio bi pravo da „pretvara vodu u vino“.
U boj – za narod svoj! Za stado svoje! Što nas manje bude, biće nam bolje? što se više međusobno diskvalificiramo, ispljujemo, izgazimo, uništimo, lakše ćemo vladati – sami sobom!
Neka mi naši jezički i ini –ički čistunci oproste, sjetih se nekada davne školske lektire i jednog srpskog pisca. Ma ne mislim na Ivu Andrića kojeg svi svojataju i svi ga se odriču. Nego na jednog, opet ne pravog, nego naturaliziranog srpskog pisca i komediografa - Branislava Nušića. Mislim, ako mi zamjeraju što je srpski pisac dospio na ovu webstranicu, kazat ću – pa ja sam to zato da pokažem kakvi su (loši!) Srbi, kako oni to loše i podmuklo rade, a ako mi niko ništa ne kaže, znači da je tehnologija vlasti i balkanske demokracije među svim narodima na Balkanu i u svim vremenima, ista – BALKANSKA! Eto, i Turska nas prevaziđe. I u nogometu. Ja, ali ona sjedi na dva kontinenta i ima stoga veliku prednost. Uz to Berlin kao najveći "turski" grad izvan Turske, pa mnoge gradove i sela po Bosni i Posavini (koji imaju u imenu slovo H, što se hitno mora mijenjati). Zijan bolan, da ostadošmo pod njima, sada bi bili u polufinalu Europskog nogometnog prvenstva! I već odavno u NATO-u! A bili bi isto što i danas jesmo – nacionalna manjina u Bosni (bez Hercegovine) koju (manjinu) niko ni za što ne šljivi. Sve bolje od boljeg! Ni penali nam više ne pomažu!
A politika je uvijek bila i ostala – kurva! A vlast...? A što je sa narodom?
Preporučam našim dužnosnicima, političarama, kandidatima, a posebno onima koji glasovati trebaju, da bez obzira na pisca (naturaliziranog) Srbina i ekavicu, pročitaju izvode iz ove, preko 120 godina stare komedije. Za utjehu tvrdokornim, Nušić je rođen kao Alkibijad Nuša i po rođenju je Vlah.
P. Mišić
perica@misic.ch
| Branislav Nušic: NARODNI POSLANIK (izvodi) |
Jovica: Jer tu treba naći čoveka, ali takvog da mu se ne vuče rep. A gde ti je danas takav? Eto, na primer, mislio sam nešto i na tebe...
Jevrem: (prestravi se.)
Jovica: Pa mu, znaš, dođe nezgodno zbog onog špiritusa.
Jevrem: Kog špiritusa?
Jovica: Onog, znaš, što kažu da si švercovao.
Jevrem: (uvredjen) Slušaj ti, ako i kažu za mene da sam švercovao špiritus, ja državu nisam oštetio. Ja sam kaznu pošteno platio, a za mene bar ne kažu da sam liferovao vojsci crknuto meso.
Jovica: Eto ti sad! Sad pa da počnemo da se vređamo. Nisam ja zato, brate, došao nego sam došao kao čovek i kao prijatelj da se razgovaramo kao ljudi.
Jevrem: E pa, razgovaraj kao čovek, a nemoj da mi pominješ više špiritus, kad o tome nema više ni akta.
Jovica: Pa nema, dabome, kad ih je pisar za pet banke pojeo.
Jevrem: Ako ih je i pojeo, akta je pojeo, a nije crknuto meso. I u drugom svetu može činovnik da pojede akta, ali nigde u svetu nema da vojska jede crknuto meso.
--------
Sreta: Pa onda ponamešta, brate, celu svoju familiju i zauze sva mesta, od prote do opštinskog strvodera. Ako je na opštinskom kantaru - njegov rođak, ako je pisar u opštini – njegov rođak. Pa dosta, brate, ima nas još u ovoj Srbiji, koji imamo rođake za službu i rođake na robiji i kuće za prodaju! Je l' tako?
...
Narodno poverenje? I to ti je, brate, artikal kao i svaki drugi artikal. Metneš ga na kantar, vidiš koliko je teško, odrešiš kesu pa platiš. Ono, ne kažem da će to ići kao namazano; ali spremi kesu, pa eto ti!
---------
Jevrem: A je l' će da se napravi kakvo nasilje na ovdašnju opoziciju?
Sekulić: Nije to, brate, nasilje, nego: on se protivi vlasti, a ja se naslonim na zakon i on vrisne. Eto ti, to nije nasilje!
--------
Sekulić: E, sinko, mandat se ne stiče glavom, nego kesom i nogama. Ti pare, ja pendžeta, a narod mandat!
--------
Sreta: Znaš li ti, molim te, šta je to javno mnjene?
Jevrem: Pa... novine.
Sreta: More jok, kakve novine! U novinama dođe ono što je pečeno već. A dok se to ne ispeče, ima vazdan posla. Treba da se zamesi u naćve, da se posoli, da naraste, da se metne u kalupe; pa na lopatu, pa u peć.
Jevrem: Pa da se ispeče.
Sreta: Da se ispeče, jest, al' dela ga umesi ako si majstor. A znaš li ti: kako se mesi javno mnenje? Još ujutru rano, čim se probudim, pa dok se opasujem, a žena mi donese čašu vode sa parčetom šećera, i kaže mi šta je čula od prija-Mace kad je na bunaru zahitala vodu. A ne opasujem se samo ja ujutru i ne pijem vodu sa šećerom samo ja ujutru, nego ti i ovaj i onaj i svima nama kaže ponešto žena. E, vidiš, to sve mi poberemo svaki od svoje kuće, pa 'ajd' u kafanu na onu prvu kafu što se izjutra pije. Tu dođe i poštar koji je već čitao novine, tu dođe i telegrafista...
---------
Sreta: Slušaj, brate, da postavimo svaku stvar na svoje mesto. Znaš kako ti je u skupštini: ako govoriš na vladin račun, opozicija će reći da si glupo govorio, a ako govoriš za za opoziciju, vladina će stranka reći da si glupo govorio. U svakom slučaju, ne gine ti da glupo govoriš...
----------
Jevrem: To nije izraz narodne svesti, to nije dopis, to nije politika, to je kleveta!
Ivković: Ako hoćeš da znaš ta je kleveta, a ti turi ruke u svoje džepove, tamo ćeš naći ove plakate.
Jevrem: A ovaj telegram u novinama?
Ivković: To je sušta istina. U telegramu stoji da si ti, gazda - Jevreme, govorio protivu vlade i ništa više.
Jevrem: Govorio protivu vlade? Pa dabome da sam govorio protivu vlade kada si mi ti podmetnuo tvoj govor!
Ivković: Ne kažeš mi hvala što nisam u telegramu javio da si mi ti ukrao govor.
Jevrem: Tu reč da trgneš, jesi čuo! Ne kradem ja, bre, ja sam karakterna individua!
Ivković: Pa jes', moj govor je sam uleteo u tvoj džep.
Jevrem: Zet si mi, mogu da se poslužim tvojim govorom; ako te je žao, mogu i ja tebi napisati jedan pa da ti vratim zajam.
--------
Jevrem: Čuješ li, Pavka, to je narodno oduševljenje! Jesi li čula koj' put narodno oduševljenje?
Pavka: Nisam!
Jevrem: E, eto, to je narodno oduševljenje kad gomila viče, a ne zna šta viče.
Mladen: Viču ljudi, viču deca, viče narod, viču panduri, svi viču. U kafanama, na sokaku, po dućanima, svud se skupio svet, puno naroda, pa neki viču a poneki i šapuću u gomilicama.
Jevrem: Oni što šapuću, to je opozicija?
----------
Spira: Rekoh, bolje da počekam do predveče, pa ako Jevrem ima dosta glasova, da glasam za njega, a ako zet ima više glasova, onda da glasam za njega.
----------
Mladen: E, pa ne mogu sada to.
Jevrem: Kako ne možeš?
Mladen: Treba da glasam.
Jevrem: Pa jesi l' odjutros glasao?
Mladen: Jes', al' odjutros sam glasao za gospođicu, a sad za tebe, gazda.
